SAN I ODMOR ZA BEBE

U periodu novorodjenčeta dete spava oko 20 časova dnevno i budi se jedino kad treba da se hrani.
Mladje odojče zaspi neposredno posle podoja, i budi se nešto pre vremena kad treba da se doji. Ako je gladno, budi se i ranije i plače.
Posle trećeg meseca spavanje u toku dana smanjuje se, sve više i iznosi 16-18 časova.
Posle šestog meseca odojče je preko dana većimnom budno i spava oko 14-16 časova dnevno.
Krajem prve godine odojče još uvek više spava nego što je budno.
San je neophodan uslov za pravilan razvoj odojčeta. On obezbedjuje uredno obnavljanje energije, osigurava pravilan rast i razvoj.
U toplije godišnja doba odojče treba da spava u sobi s otvorenim prozorom. Kad je vreme hladnije, prozor treba češće otvoriti da bi se soba prvetrila.
Svež i čist vazduh doprinosi da san zaista osveži dete.
Za spavanje kako preko dana tako i preko noći odojče ne treba pretopljavati, niti stezati povojem. Naprotiv povoj treba da bude komotan.
San odojčeta ne sme da remeti galama, lupanje u kući,treba omogućiti miran san.
Zdravo i dobro negovano, pravilno hranjeno odojče ne treba uspavljivati (pevanjem,ljuljanjem, pustiti muziku itd.) ZRAVA BEBE ZASPI SAMA.
Uspavljivanje je loša navika od strane roditelja pogotovo ljuljanje jer beba na takav način može da povraća pogotovo ako je pretoga imala obrok.
Neuredan san odojčeta siguran je znak bolesti,loše nege ili loših navika.U tom slučaju treba što hitnije ispraviti greške, i odojčetu obezbediti neophodan mir za povoljan odmor.
Trajanje sna posle navršene prve godine takodje se smanjuje. Tokom druge godine potreba za snom smanjuje se ispod 12 časova. S obzirom na okolnosti pod kojim živi predškolsko i školsko dete od veliko je značaja.To bi značilo i spavanje posle ručka.Taj odmor traje 1-2 časova. On je koristan zbog toga što se dete u toku dana toliko zamori da mu je popodnevni odmor neophodan.
U protivnom može se javiti fizička i psihička iscrpljenost, gubitak apetita, gubitak težine,dete postane bledo malaksalo znači umorno.Treba naučiti-navikavati dete da se odmori posle ručka.
Za spavanje posle ručka obuče se posebno rublje a ne u onome u kom se boravi u toku dana.
Naspavano dete dobro se oseća, zaigra se čim ustaje dobro je raspoloženo, odmah se smeje i ima
volju za dalje aktivnosti.

KAKO PRESPAVATI NOĆ ?

Imati bebu nije nimalo jednostavan fizički i umni posao. Za ženu to predstavlja i potpuno napuštanje prvog (bezbrižnog) i drugog (trudničkog) stanja i prelazak u „treće” stanje ispunjeno protivurečnim osećanjima, dilemama, konfliktima, ali i emocionalnom ispunjenošću zadovoljstvom kakvu samo roditelji mogu razumeti. Oblast spavanja odojčeta, u nauci, za sada, predstavlja oblast nagađanja više nego znanja, sa neujednačenom stručnom literaturom (više esejističkom nego empirijskom). Ova oblast ujedno predstavlja aktivno polje sukoba dveju psihijatrijskih škola: psihoanalitičke i bihejvioralne, što se odražava kroz različite pristupe i savete o higijeni spavanja odojčeta. Iako obrazci spavanja predstavljaju više odraz temperamenta deteta nego načina roditeljstva, buđenje po desetak puta tokom noći spada u domen poremećaja spavanja i bebe i mame.

Deprivacija spavanja bebe utiče na spavanje mame i obrnuto, a deprivacija spavanja mame utiče na partnerski odnos mame i tate. Poremećaj spavanja onda postaje porodični problem.

Ukoliko je kod bebe poremećaj održavanja sna, često buđenje, otežano smirivanje i prelazak iz budnosti u lak san jedini manifestni problem (bez povećane dnevne razdražljivosti, poremećaja odnosa u dijadi majka-beba, motornih poremećaja, bilo kojeg regulatornog poremećaja), poremećaj spavanja odojčeta je sasvim pouzdan.

Buđenje na svakih 20-30 min. u drugoj polovini noći ima objašnjenje u skraćenju ukupnog trajanja faze plitkog i dubokog spavanja koje je kod odojčeta inače kraće nego kod odraslih, a faze plitkog spavanja dva puta su vulnerabilnije nego kod odraslih.

Otuda i češće i lakše buđenje. Kratkotrajna buđenja su dakle normalna i očekivana pojava, nakon kojih se beba samostalno uspavljuje. Ono što nije uobičajeno je da se beba često budi i ostaje budna nakon toga.

NAJČEŠĆI DUŠEVNI POREMEĆAJI KOD DECE

NOĆNA I DNEVNA ENUREZA I ENKOPREZA U DEČJEM UZRASTU Normalno je da dete do kraja 18.meseca reguliše dnevno mokrenje, a krajem druge godine i noćnu.
Ako se i posle tog vremena produži nehotimično noćno ili dnevno mokrenje, onda se ta pojava naziva enureza. Ako je u pitanju stolica, onda se govori o enkoprezi.
Često su u pitanju deca, koja se osećaju zapostavljena, te na taj način žele da privuku pažnju na sebe ili se na taj način nesvesno svete roditeljima. Za lečenje se preduzimaju vaspitne i dijetetske mere , a ponekad su potrebni i lekovi.
Dete se ne sme kažnjavati, niti mu pretiti kaznom.Naprotiv, uspeh se postiže obećenjima, nagradama i pohvalama,znači dobrim postupkom. Često je od koristi promena sredine. Bitnu ulogu ima i ishrana. Za večeru se daje suva hrana, s manje kuhinjske soli. Voda se poslednji put daje oko 17 časova. Pred spavanje, dete mokri. Takodje je korisno da se dete budi i u toku noći, bar u početku lečenja.
LEČENJE DUŠEVNIH POREMEĆAJA KOD DECE
Lečenjem se bave ustanove koji se nazivaju medicinsko - pedagoško -savetovalište
Na tom radu angažovani su medicinski radnici, neuropsihijatar,pedijatar,psiholog-pedagog i socijalni radnik. Svaki od spomenutih strčnjaka obavlja svoj deo posla. Pri tome se vodi računa o stanju telesnog zdravlja, o postojanju telesnih mana, o eventualnom maloumnosti.
Po potrebi testira se stanje inteligencije (IQ )
nakon pribavljanja sve dokumentacije što je potrebno za lečenje takvog deteta, ovaj kolegijum donosi zajedničko rešenje i preduzima se odgovarajuće mere lečenja. Te mere mogu da budu, medicinske ali su najčešće psiho - pedagoške. One obuhvataju ne samo dete već i sredinu u kojoj ono živi.

LOŠE NAVIKE KOD DECE

Već kod predškolskog deteta mogu da se vide razne loše navike, najčešće kao posledica lošeg primera. Takvi su :
TIKOVI- koji su u početku voljni pokreti koji kasnije postaju automatski bez kontrole volje i liče na refleksne pokrete. Tu spadaju grimase, žmirkanje, boranje čela, uvtanje nosa, šmrkanje, kašljanje itd. Pri pojavi tikova najbolje je praviti se kao da ih ne primećujemo. U protivnom se oni još pojačaju i teže ih je iskoreniti. Za uspešno lečenje treba utvrditi i prvobitan uzrok tika.

GUTANJE ZEMLJE, maltera, dlaka i drugo. Roditelji često tumače kao nagonsku reakciju deteta, jer navodno ne dobija dovoljno mineralnih materija u ishrani. Roditelji se često jave lekaru sa zahtevom, da se detetu prepišu tabl.calcium. Razume se da to nema nikakvog osnova. U pitanju je samo loša navika.
GRIZANJE NOKTIJU je česta pojava, i vrlo teško se suzbija. Pretnje i kazne izazivaju sasvim suprotan efekat. Mazanje prstiju biberom,ljutom paprikom takodje ne dovodi do trajnih uspeha.
Nekad se postigne dobar uspeh kad se detetu nabavi pribor za negu noktiju. Slično je i sa sisanjem prstiju.
MUCANJE se u većini slučajeva javi kao loša navika ili reakcija na pogrešno vaspitanje ( prterana strogost, grdnja,vikanje ) suzbija se na taj način, što mu se ne pridaje pažnja, ali se mora iskoreniti uzrok.

L A Ž

Laž je pojava koja predstavlja negativno ispoljavanje jedne fiziološke pojave u dečjem psihičkom životu - MAŠTE. Od prave laži treba razlikovati pojavu konfabulacije i doba predškolskog deteta, koja se sastoji u tome što praznine u sećanju dete dopunjava izmišljenim doživljajima, često i pod uticajem sugestije koja potiče od okoline.
Najlakši i najčešći oblik laži je preterivanje. Dete najčešće preteruje da bi stvorilo utisak na svoju okolinu, i da bi joj imponovalo.
Najbolji vaspitač protiv ovog oblika laži je grupa dece u kojoj se dete kreće. Često je ova grupa dece vrlo oštro reaguje, te dete ovu sklonost mora da izgubi, ako ne želi da ga grupa odbaci.
Nekd dete laže iz plemenitih pobuda, da bi zaštitilo druga ili drugaricu. Ova pojava naročito česta u doba puberteta.
Ozbiljnije prirode je laž iz straha od kazne. U tom slučaju dete nema hrabrosti da podnese posledice svog prestupa, bilo zato što je kukavice, bilo što očekuje drastičnu kaznu poznavajuće svoje vaspitače - roditelje. I jedan i drugi razlog su opomena za odrasle.
Motiv laži može da bude težnja za priznanjem i nagradom. Poseban vid laži deteta je i simulacija bolesti - da bi skrenulo pažnju na sebe ili izbeglo neku neprijatnu obavezu.
Najteže su one laži, kojima dete želi da ostvari neke niske ciljeve ( lična korist, osveta,intriga )
One zahtevaju posebnu pažnju vaspitača- roditelja jer su izrazito nesocijalne pojave.

MORALNO BOLESNO DETE

Ovde je u pitanju nasledno opterećenje. Dete pokazuje normalan intelektualni razvoj, ali potpuno otsustvo svakog humanog osećanja. Pokazuje sadističke težnje, kako prema životinjama tako i prema ljudima. Od takve dece se stvaraju kasnije kriminalci. Popravne mere baš nisu od koristi.

Bezprizornost:
Bezprizornom se nazivaju deca koja su prepuštena lošim uticajima kao što je ulica, bilo da su prethodno izgubila roditelje, ili su ih roditelji zanemarili (zbog siromaštva,bede, alkoholizma ) takvu decu treba smestiti u odgovarajuće domove i prevaspitavati ih po mogućnostima.

Stidljivost i Smetenost:
Ove osobine se javljaju bilo kao posledica naslednih faktora, ili kao rezultat pogrešnog vaspitanja. U izvesnim situćcijama dete se prekomerno zbuni, pocrveni, počne da zamuckuje ili mu reč zastane u grlu. Kod ovakvih poremećaja, naročito nepovoljno deluje i to kao ismevanje ili oštar prekor. Povoljno utiče ohrabrenje.

Strah:
Prvi strah,koji se javi kod odojčeta, je strah od gladi. Posle prve godine života najvažniji uzroci straha su loši vaspitni postupci ( zastrašivanje deteta- baba rogom,pretnje lekarom, dobićeš injekciju itd). Takvo dete se plaši da ostane samo u mraku, plaši se strane sredine. Nekad se noću javi strah u obliku pravog napada. Dete se probudi posle strašnog sna, očajno plače. Takve pojave najbolje mogu da se spreče pravilnim vaspitanjem i ohrabrenjem same ličnosti.

Neobuzdano Dete

Neobuzdano je ono dete za koje se u običnom životu kaže da je jako nestašno, više nego što može da se podnosi.To su deca, koja ne mogu da se skrase na jednom mestu, stalno su u pokretu, i pri tom izvode najnemogućnije podvige, često i sa rizikom da se povrede. U psihičkom pogledu ova deca nisu sposobna da se duže vežu za jedan odredjeni posao.
Pouke i savete prima na jedno uho i odmah puste na drugo. Površna su i lako zaboravljaju. Pri vaspitanju neobuzdanog deteta neophodno je da se zavede režim vojničke discipline.
Treba se truditi oko deteta da nauči na mirovanje a najviše da mu se razvija pažnja.